Neverbalna komunikacija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 24

Uvod PAGEREF _Toc184797712 \h 2
1. ISTORIJSKO NASLEĐE PAGEREF _Toc184797713 \h 4
1.1. ANTIČKO NASLEĐE PAGEREF _Toc184797714 \h 4
1.2. SREDNJI VEK, HUMANIZAM I RENESANSA PAGEREF _Toc184797715 \h 6
1.3. ENGLESKI EMPIRIZAM PAGEREF _Toc184797716 \h 6
1.4. POZITIVIZAM PAGEREF _Toc184797717 \h 8
1.5. FUNKCIONALIZAM PAGEREF _Toc184797718 \h 8
1.6. BIHEJVIORIZAM PAGEREF _Toc184797719 \h 9
2. NEVERBALNA KOMUNIKACIJA PAGEREF _Toc184797720 \h 10
2.1 Uopšteno o neverbalnoj komunikaciji PAGEREF _Toc184797721 \h 10
2.3. Urođena osnova izraza PAGEREF _Toc184797722 \h 13
3. KANALI NEVERBALNE KOMUNIKACIJE PAGEREF _Toc184797723 \h 14
3.2. Izrazi lica PAGEREF _Toc184797724 \h 16
3.3. Govor tela PAGEREF _Toc184797725 \h 17
3.4. Lični prostor PAGEREF _Toc184797726 \h 19
4. NEVERBALNI ZNAKOVI I RAZGOVOR PAGEREF _Toc184797727 \h 21
4.1. Socijalne veštine PAGEREF _Toc184797728 \h 22
5. ZAKLJUČAK PAGEREF _Toc184797729 \h 23
6. LITERATURA PAGEREF _Toc184797730 \h 24
Uvod
Za komunikologiju se, u najopštijem smislu, može reći da je nauka koja za predmet ima fenomen komunikacije. Komunikologija je relativno mlada nauka, koja se kao samostalna disciplina razvija tek u poslednjih pola stoleća. U okviru komunikologije istražuju se najraznovrsniji oblici opštenja među živim bićima, pa samim tim, ona obuhvata proučavanje sadržaja, oblika i tehnika saopštavanja, ispitivanje smisla poruka i načina njihovog prihvatanja. Budući da komunikacija predstavlja odnos prema okolini, i da kao instiktivni proces adaptacije na okolinu, prethodi svakoj drugoj, biološkoj aktivnosti, komunikologija se određuje kao fundamentalna disciplina koja bi trebalo da pomoću jedinstvenih principa objasni podjednako uspešno kako razvitak primitivnih organizama, tako i razvitak ljudskog društva.
Komunikacijski model je danas jedan od preovlađujućih modela moderne psihologije. Preko opšte teorije sistema, koja je dominirala krajem šezdesetih godina XX veka, Fon Bertalanfijevog insistiranja na primeni te teorije na žive sisteme (ljude), i kibernetskih pojmova kontrole i upravljanja sistemom, koje je stvorio Viner, definicija komunikologije je bitno izmenjena.
Savremeno poimanje komunikologije pokazuje da, iako interdisciplinarna nauka u koju su uključene različite discipline psihologije, filozofije, sociologije, lingvistike, semantike, biologije, neurologije itd. u centru svog interesovanja ima ljudsku komunikaciju.
Differentia specifica ljudskog sadržana je prevashodno u sposobnosti stvaranja i korišćenja simbola, čiji najsavršeniji oblik predstavlja jezik, kao genetski određena i samo čoveku svojstvena sposobnost opštenja putem artikulisanog sistema verbalnih znakova, bez koje je teško zamisliti organizovan mentalni život, a time i proces mišljenja. Jezička sposobnost se primarno ostvaruje u govoru.
U ovom radu želeo sam da napravim jedan kraći osvrt na korene komunikologije kroz prikaz filozofiskih promišljanja koja se često uzimaju kao njen temelj, a da u drugom delu veću pažnju posvetim neverbalnoj komunikaciji, kao značajnom vidu interpersonalne komunikacije.
1. ISTORIJSKO NASLEĐE
Veliki broj tema i teorijskih koncepata koji predstavljaju predmet savremene komunikologije razvijani su u okviru tradicije koja vodi poreklo najpre od ideja antičkih i srednjevekovnih retoričara, a potom i engleskih empirista, pozitivističke, funkcionalističke i bihjeviorističke teorije.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]